Ples satova

                                                                     Dugo je,    
                                                                     Tišinom,
                                                             Krupnih, plavih očiju
                                                                      Ćutio
                                                                     Pjesmu
                                                                      Ura u
                                                                    Urarnici.

                                                                       Tek,
                                                                     Na ulici,
                                                                     U hodu-
                                                                    Me upitao:

                                                                      Mama,
                                                                  Jesi li vidjela;
                                                                  Ples satova?

Boje - smisao - ljepota življenja

Život nije nastao slučajno. Kako je počelo, ne znam. No sigurno ga možete oplemeniti voljenim bojama
u svome okruženju. Meni je boja- smisao svega. Bojom izražavam radost i tugu, strah i ljubav. Bez
mogućnosti odabira boje bila bih jako izgubljena, ako bih uopće mogla opstati bez nje. Znam koliko ludo
zvuče ove moje riječi. Kao ni život, ni boje nisu nastale slučajno, te ni njihov utjecaj na čovjeka nije
slučajan. Sve je povezano, samo mi ne vidimo sponu. No zato ju osjećamo. Zamislite boju koju nikako
ne možete smisliti ( živcira vas, ružna vam je, pesimistična, ili dr.) te imaginarno obojite njome dom, auto,
omiljenu odjeću....nanesite je u različitim nijansama....možete li opstati od užasa koji osjećate, a sada ga
i vidite?! Ili obrnuto. Zamislite boju koju obožavate, te njome obojite svoje okruženje....Ne izaziva li isto
jezu? Znači s bojom treba biti umjeren- bilo da je volite ili ne, ne treba je biti previše. A sada zamislite
prostor obojen jednakom količinom boje koju volite i koju ne volite....umjerenom količinom i skladnom
složenošću, dobivate okruženje koje će vam biti ugodno za oko i dušu. Niti jedna neće prevladati jer
će se izjednačiti- poništavati. Ugodu će unijeti i bijela, koja je neutralna- bjelina u meni budi slobodu-
nesputanost, smiruje me, pročišćuje, i nikako je u domu ne može biti previše....
Čitajući ovaj post, sigurno se pitate kakve veze ima s ljevacima, odnosno blogom o ljevacima-
umjetnost... Pa s drugim dijelom naslova zasigurno ima nešto zajedničko... Upravo sam u završnim radovima na svojoj obiteljskoj kući. Moram priznati da je se sve to ukupno jako odužilo, no
zato sam dobila puno vremena za odlučivanje kako što urediti. Gruba gradnja je završena, sada smo trenutno na keramici...I odluki o bojama, dizajnu, kvaliteti... Prvo na redu je bilo kupatilo u
prizemlju. Jako malih dimenzija, smješteno na sjevernoj strani-ulične fasade....Znači od tamnih boja
ništa. Plava ili smeđa kupatila ne volim, moj suprug bijela ili crna...Ja obožavam crvenu boju, a on zelenu....
Jasno volim i ja zelenu, ali ne klasično zeleno-bijelo kupatilo.... Obilazili smo trgovine keramikom,
no niti jednom nismo našli boju ili dizajn da se sviđa i njemu i meni....
Kolika godt bio širok asortiman, uvijek bih zastala kraj crvenih pločica, a nakon njih niti jedne....
ma koliko bile in, nisu mogle zadovoljiti moju potrebu za crvenim....U to isto vrijeme suprug je
proučavao nijanse plave, zelene....I uvijek bi iz trgovine otišli bez pločica....Možda bi tako u
nedogled da jedan dan nisam sjela, nacrtala kupatilo s postavitim pločicama, te ih obojala.... Slika me
je oduševila....no nisam je htjela nikome pokazati, jednostavno nisam bila spremna na kritiku....
No jako me je "žuljalo", te sam crtež ipak pokazala suprugu.... Nije pokazao moje oduševljenje,
no pristao je. Otišla sam i kupila pločice, unatoč tome što mi trgovac nije htio prodati tu
kombinaciju. Stvarno me je iživcirao.
Osim keramičara koji ih je postavljao, nitko drugi nije vidio pločice.
Kupatilo je završeno.
Tko godt ga vidi kaže da je prelijepo, famozno, no iznad svega neobično i nesvakidašnje.
Zidne pločice su zelene, podne crvene, jedan zidni kut (cijevi od gornjeg kupatila), uzidan je tipa
dimnjaka,s zubom-donji dio je nešto širi, on je isto crven. Fuge su crvene i na zidu i na podu.
Suprug ga je vidio tek kada je završeno....prezadovoljan je.
Tada sam ga i pitala kako to da je pristao na tako ludu kombinaciju, odgovorio je da ništa drugo nije
mogao, jer u trgovini osim tih crvenih i zelenih pločica mene nisu niti jedne privukle. Pa
je jednostavno popustio. No sada je presretan jer ne može zamisliti bolju kombinaciju.
Na internetu sam dugo tražila crveno-zelena kupatila, no te kombinacije nema (ili je ja nisam našla).
U savjetima o unutrašnjem uređenju ne preporučuje se ta kombinacija, niti se preporučuje tako
kontrastna fuga. Bilo me je strah tog mog pokušaja uređivanja, igre bojama.... No sada sam
ohrabrena za dalje....Kupatilo još prije početka uređenja smo nazvali : Kaos. No ono nije kaos, jedino
ako vam je kaos lijep....Ime ostaje-zato da svjedoči o mom strahu prema novom, o mojoj neodlučnosti
i oklijevanju, no isto tako o mojoj upornosti i tvrdoglavosti kada nešto želim.
No u sebi, znam da je moje kupatilo kao ruža. Njegove su boje iz prirode, a priroda je najbolji esteta, majka umjetnosti, ona ne griješi.
Ona zna i osjeća ljepotu. -->